Филозофски факултет у Новом Саду

Подаци о завршном раду

Статус:

Завршни рад је одбрањен.

Име и презиме:

Вук Трнавац

Студијски програм:

Филозофија

Ментор:

др Драган Проле

Коментор:

Чланови комисије:

др Драган Проле, Филозофски факултет у Новом Саду
др Станко Влашки, Филозофски факултет у Новом Саду
др Немања Мићић, Филозофски факултет у Новом Саду

Наслов рада на српском језику

ЗДРАВЉЕ ДРУГИХ: Покушај успостављања једне методоонтологије здравља

Наслов рада на језику на којем се реализује студијски програм

није наведен

Наслов рада на енглеском језику

Health of the Others: Essay of establishing one methodoontology of health

Образложење теме

У ракурсу овога, као и претходног истраживања (у оквиру дипломског рада) биће здравље као реч, односно, термин, те филозофски појам Здравља/-здравља који ће у самом писању бити третиран доста једноставније у односу на претходнопоменути рад, у облику маркације једним обичним италиком, са једнином разликом што ће некада бити писан малим, а некада великим почетним словом у односу на то шта треба да означи: да ли његов субјективно-апсолутизујући карактер успостављен од стране фигура Лекара - мислилаца (Здравља) или њен лековити, објективишуће објективирајући, колоквијални, уобичајени и више свакодневни карактер, односно онако како га просечни - филозофски неизвежбан субјект доживљава. Као што се може видети, у оваквој поставци речи према стварима, појмови субјективог и објективног преплићу своју онтолошку (хоризонталну) и аксиолошку (вертикалну) координатну раван зарад успостављања једне другачије методоонтологизације за чији се димензијалитет не настоје успоставити ограничавајући фактори, иако се границе у њеним оквирима лако дају поставити. Направити овакву дистинкцију јесте потребно из разлога што и ово истраживање у својој крајњој тежњи има намеру да испостави једну методоонтологију здравља (али неминовно и Здравља), а зашто не касније и објективнију примену и употребу таквог (методоонтологизованог) здравља. Дакле спрам овако постављених циљева и задатака овога рада, основна два питања овога истраживања јесу шта здравље јесте?, и на које све (не)филозофске начине оно јесте? Помоћ при одгонетању барем неких од перспектива овога одговора биће свакако слична литература као и у претходном истражавању, али ће се настојити направити подробнија систематизација лектире која ће представљати носеће стубове овакве конструкције једног новог знања, док ће неки цитати бити понуђени (само) зарад ојачавања аргументације, али и (естетског) употпуњавања у стилизацији самог (руко)писања. Кључна два поглавља овога рада упућују на (методо)онтолошке другости здравља и на здрав разум.

У ракурсу овога, као и претходног истраживања (у оквиру дипломског рада) биће здравље као реч, односно, термин, те филозофски појам Здравља/-здравља који ће у самом писању бити третиран доста једноставније у односу на претходнопоменути рад, у облику маркације једним обичним италиком, са једнином разликом што ће некада бити писан малим, а некада великим почетним словом у односу на то шта треба да означи: да ли његов субјективно-апсолутизујући карактер успостављен од стране фигура Лекара - мислилаца (Здравља) или њен лековити, објективишуће објективирајући, колоквијални, уобичајени и више свакодневни карактер, односно онако како га просечни - филозофски неизвежбан субјект доживљава. 
Као што се може видети, у оваквој поставци речи према стварима, појмови субјективог и објективног преплићу своју онтолошку (хоризонталну) и аксиолошку (вертикалну) координатну раван зарад успостављања једне другачије методоонтологизације за чији се димензијалитет не настоје успоставити ограничавајући фактори, иако се границе у њеним оквирима лако дају поставити. 
Направити овакву дистинкцију јесте потребно из разлога што и ово истраживање у својој крајњој тежњи има намеру да испостави једну методоонтологију здравља (али неминовно и Здравља), а зашто не касније и објективнију примену и употребу таквог (методоонтологизованог) здравља.
Дакле спрам овако постављених циљева и задатака овога рада, основна два питања овога истраживања јесу шта здравље јесте?, и на које све (не)филозофске начине оно јесте? 
Помоћ при одгонетању барем неких од перспектива овога одговора биће свакако слична литература као и у претходном истражавању, али ће се настојити направити подробнија систематизација лектире која ће представљати носеће стубове овакве конструкције једног новог знања, док ће неки цитати бити понуђени (само) зарад ојачавања аргументације, али и (естетског) употпуњавања у стилизацији самог (руко)писања.
Кључна два поглавља овога рада упућују на (методо)онтолошке другости здравља и на здрав разум.

Кључне речи

Здравље, здравље, Лекар, лек, болест, медицина, другост, (сви) други, методоонтологија

Радна библиографија

1. Аристотел, О души, Паидеиа, Београд, 2012.

2. Аурелије, М., Самом себи, Дерета, Београд, 2014.

3. Бојанић, П., Хомеопатије. Horror autotoxicus, Службени гласник, Београд, 2009.

4. Гадамер, Х., Г., Истина и метода, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978. Издање на српском језику: Истина и метод, Федон, Београд, 2011.

5. Декарт, Р., Мислити заједно: преписка између Декарта и Елизабете/ приредила Јасна Шакота Мимица; превео са француског Аљоша Мимица, Службени гласник, Београд, 2010.

6. Декарт, Р., Ouvres et letters, Gallimard, Париз, 1953., коришћено издање је на енглеском језику, приредио: J., Bennett, као: Selected Correspondence of Descartes, 2017.

7. Делез, Ж., Бергсонизам, Factum издаваштво, Београд, 2015. (Original: Gilles Deleuze, Le bergsonisme, Presses Universitaires de France – PUF, Paris, 1998.)

8. Дилс., Х., Пресократовци фрагменти. I свезак. Напријед, Загреб, 1983.

9. Eltorai, I., M., A Spotlight on the History of Ancient Egyptian Medicine, Taylor & Francis Group, New York, 2020.

10. Кнежевић, В., „УТИЦАЈ МЕДИЦИНЕ НА ПЛАТОНОВУ ФИЛОЗОФИЈУ: СЛУЧАЈ TИМАЈ“, у: Наука и филозофија (зборник радова са једноимене конференције 2020.), САНУ, 2021.

11. Levinas, E., Totality and Infinity: An essay on exteriority, Translated by Alphonso Lingis, Duquesne University Press, Pittsburgh, 2007.

12. Платон, Држава, БИГЗ, Београд, 2002.

13. Платон, Закони, БИГЗ, Београд, 1990.

14. Платон, Ијон, Гозба, Федар, БИГЗ, Београд, 1985.

15. Платон, Тимај, Еидос, Врњачка Бања, 1995.

16. Проле, Д., Ничеови трубадури, ИКЗС, Сремски Карловци, 2021.

17. Проле, Д., Хуманост страног човека, ИКЗС, Сремски Карловци, 2011.

18. Раденовић, С., Биоетика и медицина: однос лекар-пацијент у парадигми интегративне биоетике, Академска књига, Нови Сад, 2012.

19. Rosenzweig, F., Understanding the Sick and the Healthy: A View of World, Man, and God, original: 1921. - Das Büchlein vom gesunden und kranken Menschenverstand, Harvard University Press, Harvard, 1999.

20. Ротердамски, Е., Похвала Лудости, Алгоритам, Београд, 2019.

21. Русо, Ж., Ж., Друштвени уговор, Филип Вишњић, Београд, 2016.

22. Свето Писмо или Библија Старог и Новог завета, Метафизика, Београд, 2009.

23. Сенека, Л., А., Писма пријатељу, Дерета, Београд, 2009.

24. Smith, A., An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, original: 1776 [WN], University of Chicago Press, Chicago, 1977.

25. Трнавац, В., „Од појма здравља у филозофији до филозофије здравља“ у: Завршни (Дипломски) рад ОАС., Филозофски факултет УНС, 2019. Рад могуће пронаћи на линку: https://www.academia.edu/41778805/Od_pojma_zdravlja_u_filozofiji_do_filozofije_zdravlja_ZAVR%C5%A0NI_DIPLOMSKI_RAD_.

26. Трнавац, В., „Платоново конституисање материјализма“ у: Конференција - Материјализам: Сумма студиорум пхилосопхае 2., Филозофски факултет УНС, 2018. Рад могуће пронаћи на линку: https://www.academia.edu/39500267/Vuk_Trnavac_Platonovo_konstituisanje_materijalizma.

27. Трнавац, В., „Приказ Аристотелове аналитичке методологије путем методолошке анализе (свих места) употребе различитих језичких облика појма здравље у Органону“ у Семинарски рад МАС, Филозофски факултет УНС, 2020. Рад је могуће пронаћи на линку: https://www.academia.edu/41693886/Metodolo%C5%A1ki_prikaz_upotrebe_formi_pojma_zdravlje_u_Organonu.

28. Hippocrates, The complete works of Hippocrates, Translated by Charles Darwin Adams, Delphi classics, Delphi Publishing Ltd, Hastings, East Sussex, 2015.

1. Аристотел, О души, Паидеиа, Београд, 2012. 2. Аурелије, М., Самом себи, Дерета, Београд, 2014. 3. Бојанић, П., Хомеопатије. Horror autotoxicus, Службени гласник, Београд, 2009. 4. Гадамер, Х., Г., Истина и метода, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978. Издање на српском језику: Истина и метод, Федон, Београд, 2011. 5. Декарт, Р., Мислити заједно: преписка између Декарта и Елизабете/ приредила Јасна Шакота Мимица; превео са француског Аљоша Мимица, Службени гласник, Београд, 2010. 6. Декарт, Р., Ouvres et letters, Gallimard, Париз, 1953., коришћено издање је на енглеском језику, приредио: J., Bennett, као: Selected Correspondence of Descartes, 2017. 7. Делез, Ж., Бергсонизам, Factum издаваштво, Београд, 2015. (Original: Gilles Deleuze, Le bergsonisme, Presses Universitaires de France – PUF, Paris, 1998.) 8. Дилс., Х., Пресократовци фрагменти. I свезак. Напријед, Загреб, 1983. 9. Eltorai, I., M., A Spotlight on the History of Ancient Egyptian Medicine, Taylor & Francis Group, New York, 2020. 10. Кнежевић, В., „УТИЦАЈ МЕДИЦИНЕ НА ПЛАТОНОВУ ФИЛОЗОФИЈУ: СЛУЧАЈ TИМАЈ“, у: Наука и филозофија (зборник радова са једноимене конференције 2020.), САНУ, 2021. 11. Levinas, E., Totality and Infinity: An essay on exteriority, Translated by Alphonso Lingis, Duquesne University Press, Pittsburgh, 2007. 12. Платон, Држава, БИГЗ, Београд, 2002. 13. Платон, Закони, БИГЗ, Београд, 1990. 14. Платон, Ијон, Гозба, Федар, БИГЗ, Београд, 1985. 15. Платон, Тимај, Еидос, Врњачка Бања, 1995. 16. Проле, Д., Ничеови трубадури, ИКЗС, Сремски Карловци, 2021. 17. Проле, Д., Хуманост страног човека, ИКЗС, Сремски Карловци, 2011. 18. Раденовић, С., Биоетика и медицина: однос лекар-пацијент у парадигми интегративне биоетике, Академска књига, Нови Сад, 2012. 19. Rosenzweig, F., Understanding the Sick and the Healthy: A View of World, Man, and God, original: 1921. - Das Büchlein vom gesunden und kranken Menschenverstand, Harvard University Press, Harvard, 1999. 20. Ротердамски, Е., Похвала Лудости, Алгоритам, Београд, 2019. 21. Русо, Ж., Ж., Друштвени уговор, Филип Вишњић, Београд, 2016. 22. Свето Писмо или Библија Старог и Новог завета, Метафизика, Београд, 2009. 23. Сенека, Л., А., Писма пријатељу, Дерета, Београд, 2009. 24. Smith, A., An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, original: 1776 [WN], University of Chicago Press, Chicago, 1977. 25. Трнавац, В., „Од појма здравља у филозофији до филозофије здравља“ у: Завршни (Дипломски) рад ОАС., Филозофски факултет УНС, 2019. Рад могуће пронаћи на линку: https://www.academia.edu/41778805/Od_pojma_zdravlja_u_filozofiji_do_filozofije_zdravlja_ZAVR%C5%A0NI_DIPLOMSKI_RAD_. 26. Трнавац, В., „Платоново конституисање материјализма“ у: Конференција - Материјализам: Сумма студиорум пхилосопхае 2., Филозофски факултет УНС, 2018. Рад могуће пронаћи на линку: https://www.academia.edu/39500267/Vuk_Trnavac_Platonovo_konstituisanje_materijalizma. 27. Трнавац, В., „Приказ Аристотелове аналитичке методологије путем методолошке анализе (свих места) употребе различитих језичких облика појма здравље у Органону“ у Семинарски рад МАС, Филозофски факултет УНС, 2020. Рад је могуће пронаћи на линку: https://www.academia.edu/41693886/Metodolo%C5%A1ki_prikaz_upotrebe_formi_pojma_zdravlje_u_Organonu. 28. Hippocrates, The complete works of Hippocrates, Translated by Charles Darwin Adams, Delphi classics, Delphi Publishing Ltd, Hastings, East Sussex, 2015.

Датум пријаве предлога:

27.09.2021.

Датум доношења одлуке:

26.10.2021.

Датум пријаве рада:

26.10.2021.

Време и место одбране:

29.10.2021. 16:30 ч. у 313

Пуни текст рада:

Master_rad_20211026_fil_210007_2019.pdf